6 разлога да посетите Царску бару

Свакојаке красоте и чуда удомила је Србија. Па и троугао. Не онај Бермудски, ђавољи тамни вилајет, али ништа мање тајновит. Ако Београд, Нови Сад и Зрењанин замислимо као темена троугла, у срцу ће се указати међуречје Тисе и Старог Бегеја. Простране воде у којима се неспутано огледа збијено растиње које прикрива чудесни свет животиња. Мало маште и краљице свих наука на путу ка месту где природа за своје познавање математике добија чисту десетку.

Зашто посетити Царску бару?

1. Јер Панонско море је створило српску Амазонију

Од големог мора остаде бара тек. Али царска. Додуше, без очекиваног гламура и луксуза. Сасвим супротно. Нетакнута, разбујала, безбрижна. Царство биљака и птица. Цвркут и клепет крила одзвањају густим шеварима трске, врбацима и локвањима. Заплесала природа са водом, травом и шумом у складном трокораку.

Назив је добила по аустроугарским племићима којима је била омиљено ловиште. Касније су пушку понели и други великаши. Међу онима који су припуцали били су хабзбуршки престолонаследници Рудолф и Франц Фердинанд и краљ Александар Карађорђевић. Сва тројица трагично скончаше. А нису једини. Случајности или не, из историје треба учити, те једино препоручљиво “наоружање” су камера, фото-апарат и двоглед.

Специјални резерват природе Стари Бегеј-Царска бара простире се на 4.726 хектара и станиште је 500 биљних врста, око 240 врста птица, 24 врста риба, и појединих угрожених и ретких врста сисара. Подручје је подељено у три зоне заштите. Посетиоцима је дозвољен приступ само трећој. У прву се нипошто не улази, што због строго заштићених врста, што због безбедности, јер је дом дивљим мачкама и шакалима.

Иако мочварни предео, зазуји тек покоји комарац. Као и свуда где људска нога није крочила, природа је све уредила. А овде се баш заинатила да буде чаробна “дивљакуша”.

2. Јер вожња царском лађом је непредвидива

Стари бродић се уморио и заслужено пензионисао, а нови је увелико загрејао мотор. Пловидба воденом џунглом је крајње живописна, а у друштву разговорљивог и срдачног чувара и неочекивано забавна. Помно слушамо причу о најуспешнијем ловцу на планети, али и највећем напаснику, вилином коњицу. Како изглед зна да превари. И када га женка одбија, не одустаје, а у походу често зна и главу да јој откине клештима. Али не остаје женски свет никада дужан. Довија се на разне начине. Како су различите боје, женка попут камелеона промени боју у ону својствену мужјаку, а ако га то не успе заварати, изврне се на леђа и прави мртва.

Наставља добри домаћин причу о корморанима, великим ждероњама и начинима на које кажњавају неваљале људе, водомару, прелепом најмањом птицом риболовцем, и нежним барским корњачама. Смирени, доброћудни капетан се непрестано смешка и из прикрајка добацује разноразне анегдоте. Открива нам да је барски орах истог укуса као онај што се ставља у торте и колаче и да се мора “обрати” пре но пусти сидро и закачи се за дно. Какав бродски двојац!

Приче су прилагођене узрасту посетилаца. Лађа Царица испловљава викендом, а може да се изнајми за посаду до 10 путника, уз капетана.

Које животињке ћете успут срести, никада се не зна. Јер природа није зоо врт, већ изненађујућа и увек другачија пустоловина.

3. Јер можете царевати васцели дан

Породично, са друштвом или са вољеном особом. Излетиште није велико, али су могућности разне – посматрање птица, вожња бициклом, шетња стазом здравља, дечје игралиште, пољанче на којем се може пикати мали фудбал, и одбојкашка мрежа, коју би ваљало ситно дотегнути. У летњем бару су доступна освежења, а за храну се морате побринути сами. Пикник корпица и ћебенце за траву или дрвене клупе и столови под надстрешницом. Уживајте, посматрајте и ослушкујте. Само немојте роштиљати.

4. Јер у Каштелу Ечка су дружбовали племићи

Свечано је отворен 1820. године. Три дана трајаше фешта. Последње вечери, приреди се раскошни бал, а за клавир седе девотогодишњак. Чудо од детета. Франц Лист. Касније плодни композитор. Присуствовао је и надалеко чувени гроф Естерхази. Од тада је дуго био омиљено састајалиште страствених ловаца и властеле. Имање је 50 година касније откупио гроф Феликс Орнонкур, који је Каштел Ечку доградио и изменио. Данашњи изглед главне, властелинске куће потиче с краја XIX и почетка XX века, када је породица била на врхунцу.

Дочекује нас витез оклопник, у природној величини. На зидовима бочног ходника окачени су трофејни рогови. Излазимо у башту. Велика, сређена, цветна, зелена. Са фонтаном и дечјим игралиштем.

Данас је споменик културе и хотел. Некадашња балска дворана претворена је у ресторан. Проширио се и на велелепну терасу. Све одише умећем живљења племића неких давних времена.

5. Јер се у Каштелу обедује дворски

Двоумили смо се између рибљих специјалитета у ресторану Сибила одмах прекопута улаза у Царску бару и лалинских укуса у Етно селу Тигањица, али нас је амбијент дворца очарао. Те, да мало господујемо. Бирамо каштелски гулаш са печуркама, ароматичну пилетину са запеченим њокама И лагано печена свињска ребарца глазирана BBQ сосом. Сваки залогај као да је спреман за оне плаве крви. Пилетину у Марсала вину и чувене млинце са ћуретином остављамо за следећу посету. Вратићемо се, засигурно. Пре но што се поздравимо са једним од најлепших двораца Србије, шетамо раскошним вртом. Исто би, верујемо, учинила и некадашња властела.

6. Јер је на БС Зрењанин услуга царска

Када је дан испуњен царским уживањем у природи, повратак на асфалтни пут пада тешко, а најмање што вам треба је да се задржавате на бензинској станици. Зато је НИС Петрол станица у околини Зрењанина права ствар. Тамо можете наточити гориво и платити га без изласка из аутомобила. Довољно је да имате врло згодну апликацију Drive.Go и, уз само два три клика, ваш боравак на станици ће бити рекордно кратак. Царска ствар!