Сјај небески у којем се на око 2.850 километара огледа десет земаља. Устоличио је четири престонице. Стратешки одвајкада изузетно важан, животно и природно непроцењив. Од изворишта у Немачкој, углавном лењо ваља своје силовите воде кроз простране равнице. Све до Голубачке тврђаве, предворја Ђердапа. Ту је најчудеснији, веле многи. Тамо где су моћне воде пробиле бедеме Карпата.
Крајолик измаштан силама природе дичи се нестварним лепотама, вешто прикривајући трагове бурне и богате прошлости који сежу до самог освита цивилизације.
Зашто посетити Лепенски Вир и Ђердапску клисуру?
1. Јер гвоздена капија Дунава је највећа клисура Европе
Клисура пробојница, тачније. Код нас знана као Ђердап. Назив потиче од персијске речи Гирдап, која је прилагођена српском, истог значења – вир, вртлог, опасно место на реци. Данас је природна граница Србије и Румуније.
Усекла се дуж више од 100 километара десне обале Дунава. Од Голубачког града, где се Дунав тромо излежава преко шест до седам километара у ширину, ко би то прецизно измерио. Потом се расањује, час јурне па устави, плавне и усухне, тек вијугне па исправи, све док га планински масиви у Казану не сатерају у стотињак метара, а он разјарен па од силине поткопа најдубље дубине. Наставља својом клисуром све до утврђења Диана код Кладова. Опасан бујним растињем и шумама, брдима и планинама, проткан духом старих култура. Неухватљив и кротак. Дарежљив и суров. Заносан и страшан. Величанствен.
Део је Националног парка Ђердап, који се простире на око 63.800 хектара. У јулу 2020. године, подручје Ђердапске клисуре и њеног залеђа, УНЕСКО је прогласио геопарком. Првим у Србији.
2. Јер Лепенски Вир је најстарија насеобина на тлу старе даме
Старија од библијског потопа, почиње причу наш домаћин. Зачета је око 9.500 година пре нове ере. Несугласица је много око година… на званичном сајту налазишта пише 6.500 п.н.е, поједини извори наводе 8.000 п.н.е. Како год, сматра се колевком Европе.
Бејаху изузетно паметни ти Лепенци. Изабрали су савршено место за своју насеобину, 100 метара низводно од данашњег музеја. Између реке богате рибом, код вира где се због струјања воде сама сакупљала, и стрмих литица. Правили су куће и спремали храну само уз помоћ природних алата. Домове су постављали ка истоку, да их огреје прво јутарње сунце. Према анализи костију, били су изузетно здрави, што се умногоме приписује риби која је чинила око 70 одсто исхране. Из мезолита, ловачко-риболовачко-сакупљачке заједнице прешли су у неолит, на ратараство и сточарство. Број становника је растао, а простор постајао тешњи, што је довело до кретања становништва.
ВИДЕО
6 разлога да посетите Лепенски Вир и Ђердап
До открића се дошло током опсежних истраживања која су претходила изградњи ХЕ Ђердап. Ископине су изложене у Центру за посетиоце Лепенски Вир. Представљена је макета, мезолит и неолит самог локалитета, копије монументалних скулптура, употребни предмети, реконструисани начини сахрањивања и холограмска реконструкција некадашњих кућа.
Додатна истраживања културе која је запањила свет су онемогућена. Потопљена је. Тајне зна Дунав само.
3. Јер Доњи Милановац је градић необичне историје
На путу ка овом младом, живописном месташцету може се предахнути у домаћинству Капетан Мишин брег на око 170 метара надморске висине одакле поглед пуца на Доњомилановачку котлину. Можете разгледати збирку скулптура од камена и дрвета на отвореном, посетити музеј вина и окусити влашка јела.
Пре но се усталио на данашњем месту, градић се неколико пута селио. Прво са обале на острво Пореч крајем XVII века пред најездом Турака. Потом се тридесетих година XIX века вратио на копно услед честих поплава, сходно наредби кнеза Милоша Обреновића када је назван Милановац по Милошевом првенцу, Милану. Био је једно од првих насеља које је изграђено по регулационом плану, који је осмислио војвода поречки Стефан Стефановић Тенка. Три деценије касније када је под Рудником настао Горњи Милановац, градићу је додата одредница Доњи. На данашње место доселио се 70-тих година прошлог века када је почела градња ХЕ Ђердап. Скућио се коначно. Не би га ваљало поново измештати.
Најчувенији је по капетану Миши Анастасијевићу, богатом трговцу, учитељу и великом добротвору, који је своме отечеству завештао чувено Капетан Мишино здање у Београду. Његова кућа је камен по камен, греду по греду пребачена у данашњи градић. Требало је да буде музеј. Но, здање је закатанчено већ подуже време. Суседна грађевина је кућа Тенке, такође пренета са изворног места. Изнајмљује је Туристичко-информативни центар Доњи Милановац. Обе грађевине приватизоване су у пакету са хотелом Лепенски Вир, сазнајемо. Нису више народне.
Доњи Милановац удомио је и Центар за посетиоце Националног парка Ђердап, у којем су представљене разноврсне природне вредности, разноликост биљног и животињског света и културно-историјске знаменитости Ђердапа. Занимљива и пријемчива поставка приређена је у сарадњи са Природњачким музејем у Београду.
4. Јер у Казану се Србија и Румунија пољубише
Умало. Недостаје тричавих 150 метара. У Малом Казану, Дунав је најужи и најдубљи. Око 70 метара, према појединим подацима, чак 90. Следи Велики Казан, двоструко шири. У овим теснацима, све је врило од вирова, брзака и вртлога, као у казану. Отуд им и назив.
Но, и без пољупца, љубавишу. Србија и Румунија. Удварају се једна другој у заводљивој игри стрмих литица. Ал’ не да их спојити Дунав, љубоморко. И тако столећима, миленијумима. Заразна романса. Љубав се рађа на први поглед код свих који посведоче овом несвакидашњем проводаџисању природе. Неуспелом, за сада. Најромантичнији је поглед са видиковца Велики Штрбац, највишег врха планине Мироч, са око 770 метара надморске висине. Потребно је педесетак минута за савладавање успона. Напор се исплати, и те како.
5. Јер Трајанова табла сведочи значају Ђердапа за Римско царство
Недалеко од клисуре Казан налази се Трајанова табла којом је означен завршетак Трајановог дунавског пута. Постављена је на прелазу из I у II век. Текст, посвећен самом цару, уклесан је у стену на латинском и одаје да је пут начињен усецањем планинских литица и подупирањем гредама. Озбиљан подухват. Данас су читљива само три реда. Због изградње ХЕ Ђердап Трајанов пут је потопљен, а табла је подигнута 20 метара. До ње се може једино бродићем.
6. Јер се у Кладову справља врхунски смуђ
Пролазимо ХЕ Ђердап. Голема брана. Пре Кладова, налази се утврђење Диана, изграђено у доба цара Трајана, које је својевремено било и привредни центар са пристаништем. Огладнели смо. Мештани препоручују ресторан хотела Aquastar Danube, на обали. Тераса гледа на градску плажу. Повелика, сређена. Дунав, миран и чист. Гостопримљив. Избор је повелик, али бирамо рибу, речну. Сигурно је свежа. Смуђ на жару и котлети сома. Вично спремљено, савршено. И чашу вина, из неготинског краја. Цене су пристојне. Топла препорука.
Ако каните ноћити у Кладову, сутрашњи дан може бити подједнако занимљив. Тек који километар низводно, у близини села Костола, налазе се остаци Трајановог моста, који је био дуг више од километра и око хиљаду година словио за најдужи на свету. Ту су и рушевине римског утврђења Понтес, које је изграђено да штити мост.
Не може се Ђердап сместити у дан. Превише је занимљивости за видети и тајни за открити. Биће, у неком новом дружење са Дунавом. Свраћамо на БС Кладово да окрепимо уморног четвороточкаша и опскрбимо се грицкалицама и освежењем за пут. Платисмо, а уз апликацију Са нама на путу добисмо бонус поене и уштедесмо за следећи пут. Невољно седамо у ауто. У повратку нећемо уживати у Гвозденој капији Дунава. Свила се тама.
