Последње трзаје лета грабимо за још једно сунчано дружење са природом. Идемо тамо где су плодну, питому мачванску равницу Срема извајале две речне лепојке, Сава и Дрина. Где се природа осамила и изродила разнолики биљни свет, а човек неким чудом решио да је остави нетакнуту и резервише за бића која јој зло не чине. Животиње. А кад смо већ близу Дрине, скокнућемо мало и преко гране, до највећег града Семберије и чувеног етно села. Из Београда пут води ка Сремској Митровици и даље ка Богатићу. Успут се прати путоказ за Кампинг Засавица.
Зашто посетити Засавицу и Етно село Станишићи?
1. Јер Засавица је питоми сафари
Мирна Сава и плаховита Дрина од давнина су токове мењале, меандре стварале и предео прекрајале. Када је попримио данашњи изглед, ко би то знао. Но, келтске карте бележе да су овде живели змајеви, једном. Својом снагом природу су чували све док се нису појавили људи змајевитог духа кадри да их замене. Каже легенда. А можда и истину говори.
Специјални резерват природе Засавица простире се на површини од 1.825 хектара, од којих је 675 хектара под првом категоријом заштите. Назван је по речици Засавици, дугој 33 километра, која се подземним путем напаја дринском водом. Једно је од последњих изворно очуваних мочварних подручја Србије. Као природно добро од изузетног значаја заштићена је 1997. године.
Савршено је место за целодневни излет, нарочито породични. Сјајна прилика за дечицу да безбрижно трчкарају травнатим тепихом, поиграју се на отвореном игралишту, али и да се упознају са животињама, са понеком можда и спријатеље. Родитељи спокојно могу да одмарају и уживају у домаћим ђаконијама у ресторану са великом баштом. У понуди је и пловидба бродићем, изнајмљивање чамчића и рибарење, уз дневну дозволу. Не пропустите да се попнете на торањ видиковац са кога поглед пуца на велики део ових недирнутих предела док се у даљини назире врх јуначке планине Цер. Може се и коначити. Од недавно, постављене су две кућице за такозвани глампинг, гламурозни кампинг у гламурозном природном оркужењу.
Убрзо стижемо до средишта сафарија, појилишта са испитаном водом из артеског бунара. Журка у току. Мноштво домаћих, тачније босанских брдских коња, подолских говеда, кравица, и прасића, који не маре много за незване госте. Понеко грло нам упути упитљив поглед, понеко и приђе, али већина тешко да нас је приметила. Свикли се на суживот, а и људе. Биће да су овде сви добродошли све док се понашају у складу са овдашњим правилима. Нема магараца, примети неко. Мора да су се лењивци успавали и касне на јутарње појење. Добри возач одмах покрене бусић и одвезе нас до њих. Као по команди прилазе, неустрашено и умилно не би ли се огребали за који залогај. Пристижу и пулад. И младунци дружељубиви. Њушкају се са малишанима. Мила, мазна створења. Ето, сада знате зашто нас мушкарце жене често називају магарцима, насмеја нас све вицкасти возач. Испустио је, сигурно нехотице, да спомене тврдоглавост магарећу.
Сафаријем се може и прошетати. Не уздајте се много у свој истанчани њух и добро обратите пажњу на успутне нагазне мине, мноштво их је. Све је то природно и не би никако ваљало да је другачије. Уживаћете у нестварно нетакнутој природи наших предака. Таквом је треба сачувати за потомке.
2. Јер у Засавици се справља јединствени сир на свету
ВИДЕО
6 разлога да посетите Засавицу и Етно село Станишићи
Уједно и најскупљи – 50 грама кошта 50 еврића. Магарећи. Прави се, очекивано, од магарећег млека. Веома је слично мајчином, богато је хранљивим састојцима и витаминима, изузетно ниског процента масти, не изазива никакве алергије, и пије се свеже. Према записима, одвајкада га је народ користио као лек. Много је труда уложено док се млеко није усирило. И то без икаквих адитива. Чиста органска производња на начин који су примењивали наши стари, са пашњака који није преоран последњих 300 година. Рецептура, која се не одаје ни за живу главу, пронађена је, али не и потребне количине млека. За килограм овог млечног злата потребно је 25 литара млека. Магарица даје млеко шест месеци, а прва три месеца не сме да се музе. Тек ако је младунче напредно и здраво, током друга три месеца млеко јој се крадуцка. Па сад, можда светска екслузива Засавице и није толико скупа.
Свега неколико дана по објави вести да се сир сачинио, у Засавицу је пристигао лични изасланик британске краљице Елизабете II, открива нам разговорљиви домаћин, који је и најзаслужнији за настанак млечног чуда. Не знамо да ли се њеном величанству сир допао, али га је засигурно окусила. Ми нисмо, нажалост. Али нас је магарећим кобасицама почастио домаћин. Изврсне су. Ако не сир, можете себи приуштити месну прерађевину од мангулице, коњског и магарећег меса, или народне препарате од биља.
Тежак је растанак са живим светом Засавице, али канимо за дана преко Дрине, у братску Семберију.
3. Јер Станишићи су викенд оаза
Најближи је прелаз Бадановци, преко Павловића моста. Уз личну карту, ето нас очас у Етно селу Станишићи. А тамо, нема чега нема, од игле до локомотиве, дословно. На улазу нас дочекује станица Подлугови, и одмах у нама запева Чола. Одатле креће туристички возић. У језерцету поред је Нојева барка, бродић занимљиве историје, коме ето, није било суђено да заплови. Идемо пешака у обилазак. Још неколико језераца са лабудовима, шепури се и пар црних са својим младунцима, мостићи, мини зоо врт, црква и капелица, свечане сале за разноразне прославе, и мали амфитеатар за приредбе. Љубитељи спорта могу да играју тенис, пикају фудбал и опробају се на стрелишту. Упечатљиве су старе брвнарице пренете из села општине Вареш и планина Звијезде и Романије, са покућством и народним ношњама и кућице грађене од камена. Поједини делови изгледају као музеј на отвореном – воденице, ковачница, млекара, и млин поточар, који још меље брашно за потребе ресторана. Сместити се може у етно кућицама прилагођеним савременим потребама и хотелима са пет звездица са велнес и спа услугама.
Уприличен је и аудио водич за оне које желе да сазнају више о историји и духу места. Све је учињено да се посетиоцима угоди, од пространог паркинга до разноликих садржаја. За свачији укус и џеп понешто. Можда превише начичкано, можда понегде и прејаки судар старог и новог. Али све сређено и беспрекорно чисто. Домаћини срдачни, гостољубиви и весели, по традицији већ.
4. Јер у Станишићима телетина испод сача је врх врхова
Од неколико ресторана, бирамо Конобу, из које су се Станишићи и развили. Гужва и утркивање народа за празан сто наговештавају одличну храну. И јесте, и то више него одлична. Наручујемо плату предјела- уштипци, још врући, кајмак, ванредан, сир, и домаћи пршут. Било би нам довољно, али како не пробати роштиљ и телетину испод сача. Пљескавица и ћевапи, очекивано савршени, надалеко чувене роштиљџије не могу да оману. А тек телетина! Врхунски спремљена, распада се и топи у устима. Ако због нечега вреди превалити пут до Станишића, онда је то без сумње храна.
5. Јер Бијељина је дом музеју Семберије
Сместио се на главном градском тргу, у најстаријој згради, коју би ваљало споља дотерати. Баштини више од 10.000 предмета распоређених у три сталне поставке. Археолошку чине експонати из доба од неолита до касног средњег века, збирка стећака са ћириличким натписима на старословенском и римски камени споменици. Историјска соба приказује прошлост града од првог помена 1446. године, а етнолошка, вероватно и најзанимљивија, пружа увид у народни живот села Семберије и староградску културу Бијељине. У читавом простору за око западају кост и зуб мамута, коме годиште није одређено, и радио који је револуционару и књижевнику Родољубу Чолаковићу, рођеном у богатој бијељинској породици, поклонио лично Никита Хрушчов, некадашњи вођа Совјетског Савеза. Недавно је отворена и Спомен-соба палима у последњем рату.
На главном тргу Музеју друштво прави зграда Скупштине града, споменик краљу Петру I Карађорђевићу и паркић са подном шаховском таблом и великим фигурама. Док двоје покушавају једног другог да матирају, неколицина са клупа добацује. Тако се некада живело.
6. Јер од сада можеш остварити попусте и на нашим бензинским станицама у БиХ
Након што смо посетили музеј Семберије и испунили своја чула историјским чињеницама и лепотама, окрепили смо се на Гаспром бензинској станици Бијељина 1. Љубазно особље нам је у домаћинској атмосфери пружило лепе информације о новим попустима. Картицу лојалности Са нама на путу из Србије сад можете да користите и у Босни, а кажу нам да за више информација посетимо вест о попустима у БиХ. Пуни утисака и спремни за повратак, кренули смо кући уз обећање да ћемо се вратити у Семберију – где је историја много причала, а будућност тек креће да заусти.
